„Potrebni administrativni kapaciteti za implementaciju zakonodavstva EU“ naziv je dokumenta koji je danas predstavio Centar za politike i upravljanje (CPU). Dokument je poslužio kao polazna osnova za diskusiju a panelisti okruglog stola, pored predstavnika CPU-a, su bili Amela Alihodžić, pomoćnik direktora Direkcije za evropske integracije, kao i doc dr. Saša Leskovac, profesor na predmetu Javna uprava na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.
Uzimajući u obzir strukturu države BiH i njenu političku klimu neophodno je pronaći kompromis koji bi omogućio jačanje kapaciteta za implementaciju zakonodavstva EU. To, prije svega, podrazumijeva jačanje nadležnosti države i njenu bolju komunikaciju sa nižim nivoima vlasti, kako bi država vodila “glavnu riječ”.
Na skupu kojemu su prisustvovali predstavnici Direkcije za evropske integracije BiH, Delegacije EU u BiH, Ureda koordinatora za reformu javne uprave, akademske zajednice i civilnog društva, istaknuto je da u BiH jednim dijelom postoje institucije na državnom nivou, koje u mnogim slučajevima moraju biti ojačane. Međutim, tačan broj potrebnih institucija je teško utvrditi, jer zahtjevi EU ostavljaju dovoljno prostora da se administrativni kapaciteti prilagode ustavnom uređenju države.
Anes Makul iz CPU-a kazao je da problem u usklađivanju zakonodavstva s EU predstavlja i to što ne postoji dovoljna koordinacija državnog nivoa vlasti s entitetima, zbog čega se pojavljuje situacija da su politike na entitetskim nivoima neusklađene.
Amela Alihodžić, pomoćnica direktorice Direkcije za evropske integracije BiH i šefica Sektora za usklađivanje pravnog sistema BiH s Pravnom stečevinom (Acquis) EU, naglasila je da je BiH potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 2008. godine, preuzela obavezu za usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali da je Direkcija taj posao počela raditi i ranije. U tom periodu, kako je istaknula, usklađen je veliki broj propisa na državnom nivou, a do sada je dato mišljenje o usklađenosti za više od 830 pravnih propisa. “Proces usklađivanja zakonodavstva BiH s zakonodavstvom EU je kompleksni proces koji nikada ne završava, jer onoga momenta kad BiH uskladi kompletno svoje zakonodavstvo EU će donositi nove propise, tako da će proces teći dalje”, naglasila je Alihodžić.
Ovom prilikom, učesnici skupa su, također, podcrtali da su evropski zvaničnici u više navrata upozoravali na to da je država BiH glavni pregovarač sa Briselom. BiH ostaje obaveza da do kraja narednog mjeseca, a prema Mapi puta, prezentira efikasan koordinacijski mehanizam za integracije u EU.
